Kao što smo rekli prošlog puta sada se okrećemo Japanskoj indie sceni za par sjajnih igara i jednoj koja je očigledno inspirisana japanskim shvatanjem gejminga.
Danmaku Unlimited 2
Japanski izraz „danmaku“ bukvalno znači „zavesa od vatre/metaka“ i koristi se za opisivanje vertikalno orjentisanih pucačina uglavnom sa „aviončićima“. Ono po čemu se razlikuje od običnih igara sa aviončićima je to što se ovde stavlja naglasak na spretno izbegavanje projektila koji obično prekrivaju ceo ekran a od vas se očekuje da prepoznate šablone metaka i prolazite između njih dok desetkujete protivničke snage. Zvuči prosto ali je zapravo jedan od ultimativnih testova refleksa u video igrama. Takođe poklonici ovog žanra su ljudi sa, makar mi mislimo, radioaktivnim super refleksima jer postoje takmičenja u svetu, tipa, ko će brže preći igre, ko sa jednim životom, ko bez korišćenja specijalki i sl. Iznenadili bi se da recimo za jednu od poznatijih igara DoDonPachi postoji svega desetak ljudi u svetu koji uopšte mogu da otključaju završni nivo a kamoli da ga predju.
Pa zašto ljudi uopšte igraju ove igre? Pa zbog izazova i adrenalina koji se danas u doba „casual gaming“ ere retko gde nalazi.
Danmaku Unlimited 2 je ponosan pripadnik ovog žanra i to jedan od najboljih još od sredine devedesetih kada je žanr cvetao po automatima. Ono što će vas prvo dočekati je prilično bazičan meni ali čim startujete igru otvara se eksplozija i spektar boja od koga postoji rizik za ultra epilepsiju. Imate jedan napad, i drugi specijalan koji možete i da aktivirate posebno stanje gde dobijate više poena i to je to.
Srećom hitbox je mali pa omogućava grejzing radi množenja. Nije vam jasno šta je predhodna rečenica značila? Fanovi danmaku žanra imaju svoju terminoogiju koja novajlijama nije baš jasna ali lako je objasniti: hitbox je tačka na vašem avionu gde vas metak može povrediti, a grejzing znači da se „češete“ o projekltile što je teško ali vam se poeni množe kao ludi i hajskor raste.
Pored zategnutog gejmpleja i prelepe prezentacije ono o čemu se malo priča kod ove igre je perfektan soundtrack koji obiluje rok melodijama i savršeno se uklapa u sveopšti haos na ekranu.
Ukoliko ste raspoloženi za malo izazova Danmaku Unlimited 2 je igra uz koju ćete se pošteno oznojiti ali će vredeti svake kapljice.
Mitsurugi Kamui Hikae
„Doujin“ (douđin) je još jedan Japanski izraz koji označava stripove, knjige,video igre i muziku pravljenu od strane fanova. U Japanu se copyright zakoni ne shvataju tako ozbiljno kao u zapadno svetu pa većina od tih stvari mogu i da se prodaju. Poput recimo popularnog serijala borilačkih igar Melty Blood koji je krenuo kao doujin igra pa su ih vlasnici TypeMoon franšize uzeli da zvanično prave igre. U zadnje vreme doujin scena u Japan je postala njihov ekvivalent naše indie scene jer mali razvojni timovi vide doujin krugove kao dobru priliku da plasiraju svoj proizvod. Srećom sve se više okreću originalnim idejama tako da s njihove igre dolaze i na zapad i nemaju problema sa copyright zakonima.
Jedna od takvih igara je doživela velku popularnost na Japanskom doujin festivalu Comiket ove godine i tvorci su brzo rešili da izdaju igru preko Steam platforme i zapadnoj publici.
Mitsurugi Kamui Hikae znači…..nemamo pojma šta, ali naslov je najmanje bitan kad je igra ovako zabavna. Priča je minimalistička i prati Misu koja juri Suzuku bivšu drugaricu koja je ubila njihovog učitelja, poludela i uzela demonski mač kojim dovlači demone u naš svet. Postavka je iovako izgovor za fetišiziranu Misu u kratkoj suknjici da se kolje sa hordama demona. Na osnovu ove rečenice možete zaključiti da li je nešto u čemu ćete uživati ili se zgražavati. Mi da budemo iskeni nemamo ništa protiv kratkih suknji, demona niti katani tako da smo uživali.
U igri nema klasičnih nivoa već je koncipirana kao Blood Palace mod iz Devil May Cry igara, što znači arena u kojoj se pojavljuju neprijatelji a vi izvodite lude bravure dok se obračunavate sa njima dok se boss ne pojavi. Ovo je prilično malo za jednu ovakvu igru ali ono čime nadomešćuje je jedan od najboljih hack ‘n slash gejmpleja ikada koji lako može da se nosi sa velikanima žanra poput pomenutog Devil May Cry-a, Ninja Gaidena, God of War-om i sličnim. Pored skoka i napada imate i napad katanom koji trši posebnu skalu, specijalne poteze, dugme za izbegavanje kao i mogućnost zaključavanja kamere za pojedinačnog neprijatelja koje dodje zgodno u boss borbama. Takodje ima i posebno kul potez kojim kada ostavite više neprijatelja u ošamućenom stanju vraćate katanu u korice dok krv šiklja iz njih (kao u najboljim samurajskim animeima) i tako prikupljate energiju za katanu, za koji čak postoji posebno dugme! Pored svega ovoga, naravno postoji i još tona poteza koje kupujete u toku igre tako da na kraju desetkujete desetine neprijatelja bez da vas i jedan dodirne i pritom sve izgleda kao eksplozivni anime film.
Ljubiteljima tabačina na PC-ju nikad dosta ovakvih igara jer generalno slabo dobijaju hack and slash igre a kamoli još sa Japanskog podneblja tako da je ovo pun pogodak, i ne možemo a da se ne zapitamo koji će biti sledeći projekat ovog prilično talentovanog razvojnog tima.
Aces Wild: Manic Brawling Action!
Mnogi analitičari industrije video igara će vam reći kako Japan, kolevka gejminga nije više ono što je nekada bio, da je izgubio svoj put. Da li je to tačno ili ne, rasprava je za neki drugi put ali da duh izvornog pristupa pravljenja video igara Japanaca, živi i dalje i to možda u ovom liku: Tajler Doak-u.
Tajler je neko ko bi trebao da bude ikona indie gejminga ali još nije…možda kad napravio još par igara. U svakom slučaju Tajler razume ono šta čini neku igru zabavnom, šta vas privuče da je igrate. Mi nemamo pojma šta je to ali Tajler zna. Jer da ne zna ne bi mogao da napravi Aces Wild.
Kako objasniti nekom Aces Wild? To je kao da pokušavate da objasnite nekome zašto volite sladoled. Znate da je dobro ali kako objasniti drugome nešto se uzima zdravo za gotovo.
Pa da pokušamo, Tajler u saradnji sa Džonatanom Landinom koji je radio muziku napravio neku vrstu zavestanja 2d beat em up igrama. naime sve ono sto je valjalo ikada u bilo kojem beat em up-u, on je uoblicio u smislenu masu.
Vi ste Ejs i sa jos obaveznim nindzom i likom koji je inspirisan Terry Bogardom iz Fatal Fury igara krecete da razbijete zlu grupaciju na nekakvom ostrvu. To je sve sto treba da znate jer je samo izgovor za jedan od najutegnutijih sistema u 2d tabacinama ikada. Pored obicnog i jaceg napada imate i dodge potez koji se koristi defanzivno i dash potez koji se koristi za kretanje po ekranu. Da, celom ekranu jer Aces Wild ohrabruje vazdusne borbe umesto “zemljanih”, stavise to je i cilj igre: ostati sto duze u vazduhu i nagurati sto veci kombo. Aces Wild se od ostalih kombo-orijentisanih tabalica izdvaja time sto vam daje rangiranje u toku nivoa. Sto ste bolji rank(koji se povecava sto vise kombo udaraca podelite i sto manje primite) to postaje teza ali vam i daje vise nagrada, poput nindza pinjate. Da, dobro ste procitali, posle nekog vremena, pojavi se pinjata iz koje izlaze bonus nindza neprijatelji, ako to nije dovoljan razlog da nabavite igru, onda neznam sta je! Tu je i “panic” skala koja sluzi za specijalni napad koji cisti ceo ekran i vraca energiju ali se sa svakim koriscenjem teze puni i resetuje vam rangiranje.
Sto se tice neprijatelja oni su standardne nindze i kung fu negativci, sa robotima i bizarnim slatkim psima koji su jos i najtezi neprijatelji. Kruna svakog nivoa su epski okrsaji sa kraljicama koji vas stvarno teraju da razmislite o njihovim sablonima bas kao u stara vremena.
Pricu o Aces Wild-u, ne mozemo da da zavrsimo bez pominjanja FENOMENALNOG soundtracka Dzonatana Landina koji vredi brat bratu bar jos jedno 1o$ na osnovnu vrednost igre. Ukoliko ste odrasli na matorom nintendu ili segi dugujete sebi da se vratite u ono vreme kada ste igre igrali zato sto je to bio neki neobican, sareni svet a ne braon hodnici za mracnim likovima.
Miloš Mišić
Hot for Hoth 